Ponašanje mužjaka: objašnjenje neželjenih situacija

Zašto psi imaju loše ponašanje? Ovde se nalazi glavnih 10 razloga koji su uočeni kod pasa koji su bili moji pacijenti.

Primetila sam interesantan trend: Vlasnici koji imaju jednog psa sa lošim ponašanjem, po pravilu će i sledeći pas imati isto ovakvo ponašanje. Ovo nije slučajnost: Ljudi su skloni tome da ponavljaju iste radnje, uzimaju iste rase pasa, i tretiraju ih na sličan način. Posmatrajući ovaj trend, jasnije sam razumela zašto psi imaju loše ponašanje i šta vlasnici mogu da urade kako bi izbegli mogućnost da imaju psa sa lošim ponašanjem.

Većina pasa, kao i većina ljudi, odrastaju nalik na svoje roditelje, ne samo u izgledu, već i u ponašanju. Ličnosti životinja, kao i ljudi, su čvrsto kontrolisani genetikom. Ako su oba roditelja mirni, poslušni i nežni psi, štenci imaju veću šansu da budu ovakvi. Ali ako je i samo jedan roditelj burnog temperamenta, nestašan i pun energije, veća je šansa da će štene izrasti u psa slične naravi. Moj najjednostavniji savet je da ljudi pokušaju da upoznaju oba roditelja šteneta kada odaberu psa kojeg bi želeli.

Štenad imaju zlatni period poslušnosti od otprilike tri nedelje do tri meseca starosti. U toku ovog perioda, štenad je sposobna da lako formira veze sa drugim životinjama i ljudma, uči određene prizore, zvuke i iskustva kojih se neće plašiti. U toku ovog perioda takođe se uče i interakciji sa drugima, koristeći govor tela i vokalizaciju. Štenci koji su dobro socijalizovani tokom ovog perioda ( npr život u porodičnom domu, susrećući se sa većim brojem ljudi, životinja i situacija) imaju veće šanse da izrastu u smirene i staložene pse sa dobrim ponašanjem. Za razliku od ovoga, štenci koji ne dobijaju adekvatnu socijalizaciju u toku ovog perioda ( npr kotilišta) imaju veće šanse da izrastu u idrasle pse koji se plaše ljudi i drugih pasa, loše reaguju na različite zvuke, objekte i okruženje. U velikom broju slučajeva, ovaj strah vodi ka agresiji, sa ozboljnim posledicama za ljude oko njih, i na kraju negativnim ishodom za samog psa. Odabir dobro socijalizovanog psa je jedan od ključeva da imate dobrog odraslog psa.

Mnogi ljudi imaju iracionalno i pogrešno mišljenje da psi nekako "prirodno" treba da znaju kako da se dobro ponašaju. Istina je da je "dobro ponašanje" koncept ljudi, ali se ne može očekivati od pasa da znaju razliku između "dobrog" i "lošeg" ponašanja i za ovo je potrebno vreme, strpljenje i istrajnost. U većini slučajeva, vlasnik mora da provede oko 15 minuta dnevno u treningu psa ( nije obavezno odjednom: pet minuta po tri puta dnevno bi bilo još bolje). Ovo mora da se ponavlja iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec. Može biti kombinovano sa ostalim dnevnim aktivnostima kao što su šetnja, ali mora da bude urađeno taj dan. Ne možete očekivati od psa da se nauči dobrom ponašanju ako ih ne naučite redovnim lekcijama.

Verovanje da psi funkcionišu na rigidnoj hijerarhijskoj društvenoj lestvici zasnovanoj na čoporu je zastarelo, ali nažalost mnogi ljudi još uvek baziraju svoju obuku pasa na principu dominacije. Ako plašljiv pas reži i pokušamo da prekinemo ponašanje plašeći životinju sa psihičkim zastrašivanjem, napravičemo situaciju još gorom. Da bismo prevenirali loše ponašanje od samog početka i da ispravimo ovo ponašanje kod pasa koji su stvorili loše navike, važno je da slušamo bihejvioralne naučnike koji su u toku sa trenutnim razumevanjem funkcionisanja mozga pasa. Pokušavanjem da potčinimo pse u momentima lošeg ponašanja, samo stvar činimo još gorom.

Neki psi počinju da drhte od straha ako njihovi vlasnici samo prođu kolma pored veterinarske ambulante njihovog veterinara: ovo je dobar primer mogućnosti pasa da zapamte negativne susrete. Veterinari sada pokušavaju da omoguće posetu veterinaru bez straha i bola: dugotrajna sećanja kod pasa onemogućavaju da se psi prisete dobrih pre nego loših sećanja. Mnogi oblici lošeg ponašanja potiču od straha i anksioznosti (od separacijske anksioznosti do straha od vatrometa i nervne agresije), manje je verovatno da će se takvo ponašanje razviti.

Hormoni imaju znaačjan uticaj na ponašanje pasa. Testosteron naročito ima tendenciju da podstiče mužjake na veću dominaciju, teritorijalnost i ulazak u konflikt sa drugim mužjacima. Mnogi centri za čuvanje pasa obijaju da prime nekastrirane pse zbog većih šansi da ulaze u konflikt sa drugim psima. U većini slučajeva, kastracija mužjaka će povećati šanse da imate mirnog psa.

Naučnici su poslednjih godina otkrili da je uticaj testosterona na ponašanje pasa u nijansama: kod slabo socijalizovanog, plašljivog psa, postoji šansa da testisteron ima pozitivan uticaj na samopouzdanje psa. Za psa sa agresijom baziranom na strahu, kastracija može učiniti trenutno stanje još gorim. Pravi odgovor na pitanje ''kastrirati ili ne'' zavisi od pojedinosti svakog psa, tako da je, ukoliko ste u nedoumici, najbolje da potražite savet Vašeg veterinara.

'On razume svaku reč''. ''On zna kad je nešto uradio pogrešno''. ''On nije želeo da ujede''. Vlasnici često umeju da koriste ove izjave u uverenju da njihovi psi imaju sposobnost da kao ljudi razumeju stvari koje se dešavaju oko njih. Istina je da su psi psi i iako imaju izuzetne kognitivne sposobnosti, nisu u stanju da razumeju suptilnot judskog jezika i ne žive po moralnom kodu čoveka. Ako vlasnici pokušaju da koriguju loše ponašanje pasa tretirajući ih kao male ljude, problem neće biti rešen.

Vlasnici pojedinih pasa sa najagresivnijim ponašanjem sa kojima sam radila u mojoj klinici su mi nekad govorili da se njihovi psi nikada ne ponašaju loše kod kuće. Oni onda priznaju kako nikada ne pokušavaju da nateraju psa da radu nešto što ne želi. Takav pas nema nikakva ograničenja: Može da radi sve što hoće i kada to hoće. Ovo uči psa da se ponaša bez ikakvih ograničenja, tako da kada se pojave granice ( npr u veterinarskoj klinici kada sam htela da pregledam životinju), pas reaguje agresivno. Važno je da pas nauči na pravila kuće i da su vlasnici strogi u sprovođenju istih.

Tipičnom psu je potrebno pola sata vežbanja, dva puta dnevno. Izlazak na zadnja vrata kuće i puštanje da se šeta po zadnjem dvorištu se ne računa u vežbu. Psima je potrebna energična i zanimljiva vežba ( poseta različitim mestima, mogućnost puštanja sa povoca). Ako to ne shvate,na kraju psma postaje dosadno i postaju frustrirani i skloni lošem ponašanju.

Psi ne uče da se ponašaju loše sami od sebe: Oni se uče ponašanju kroz interakcije sa svojim vlasnicima. Tako, ako imate psa koji se loše ponaša, postoji velika verovatnoća da ste nenamerno uticali na svog psa na negativan način. Nemoguće je da objektivno sagledate interakciju sa Vašim psom i zato je ovo tako korisno. Tada neko sa iskustvom i obukom posmatra Vas i Vašeg psa i verovatno će identifikovati ključne korake koje možete preduzeti da poboljšate način na koji utičete na Vašeg psa. Vremenom, ovo je najverovatnije najefikasniji način da dugoročno rešite problem sa lošim ponašanjem.